Home » Стеван Мокрањац

Стеван Мокрањац

Стеван Стојановић Мокрањац
(1856-1914)

Стеван Стојановић Мокрањац, један од најзначајнијих српских композитора до данас, рођен је у Неготину 1856. године. Одгајан на српској црквеној и народној музици, током живота се бавио обрадом народне, световне и црквене музике, као и компоновањем. Студирао је у Минхену, Риму и Лајпцигу. У својој 32. години (1887.г.) постао је диригент Београдског певачког друштва, начинивши од овог хора изванредан извођачки ансамбл. Мокрањац је са овим хором гостовао у многим градовима Србије. Ширећи музичку културу, изашао је изван оквира Србије и посетио Дубровник, Котор, Цетиње, затим Скопље, Солун, Будимпешту. Концерте је одржавао и у Софији, Пловдиву и Цариграду, многим великим руским градовима, као и у Берлину, Дрездену и Лајпцигу.

Гостовања Мокрањчевог хора пратили су српски амбасадори и представници земаља у којима су одржавани концерти, чиме се указала изванредна прилика да се у страним земљама прикажу уметнички резултати српског музичког стваралаштва и извођаштва.

Године 1889. основао је Гудачки квартет у коме је и сам свирао и заједно са Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким поставио је темеље српској музичкој педагогији, оснивајући, десет година касније, Српску музичку школу. Данас је то музичка школа „Мокрањац“ у Београду у којој је Стеван Мокрањац предавао теоретске предмете и све до 1913. године био њен први директор.

Мокрањчевих Петнаест Руковети (компоновао их је од 1883-1909) спадају међу врхунска достигнућа српске музике. Руковети су врста хорских композиција, инспирисане и засноване на народном мелосу Србије, Косова, Црне Горе, Македоније и Босне. Међу руковетима, најлепша је Десета, са темом“ Биљана платно белеше“ и она представља сам врхунац Мокрањчевог стваралаштва.

Руковети са Косова, из Црне Горе и из Босне, заједно са Приморским напевима и оригиналном хорском композицијом (минијатуром) „Козар“ чине основу његовог световног хорског стваралаштва. Од духовних дела писаних у православној традицији и данас се изводе Опело у фис молу, Литургија и друге композиције.

Мокрањац је, забележивши преко 300 народних мелодија из разних крајева земље поставио темеље етномузикологије у Србији. Умро је у Скопљу, године 1914.